Izvor: FruitNet
Srpska zadruga proizvođača borovnice dokazuje da regenerativne prakse koje daju prioritet zdravlju zemljišta i biodiverzitetu mogu da obezbede vrhunski kvalitet i pristup premium tržištima.
Osnovana 2020. godine od strane strastvenih proizvođača borovnice iz regiona Takovo u zapadnoj Srbiji, Takovo Berry se brzo profilisala kao pionir regenerativne proizvodnje voća. Zadruga, koja upravlja sa približno 50 hektara zasada visokog žbunastog tipa borovnice, uspešno se pozicionirala među najzahtevnijim kupcima u Evropi primenom regenerativnih praksi koje stavljaju fokus na zdravlje zemljišta, biodiverzitet i vrhunski kvalitet ploda.
„Mi posmatramo zemljište kao živi organizam, a ono što nastojimo da unapredimo – da regenerišemo – jeste upravo život i zdravlje tog zemljišta“, objašnjava Mileta Čuljković, suosnivač Takovo Berry. Ova filozofija predstavlja osnovu svakog segmenta proizvodnog sistema, od pripreme zemljišta pre sadnje do upravljanja nakon berbe.
Zasadi Takovo Berry se pretežno nalaze u planinskom mikroklimatu zapadne Srbije, na nadmorskoj visini od oko 500 metara, gde imaju koristi od zemljišta vulkanskog porekla i obilnih izvora vode. Ipak, zadruga se ne oslanja isključivo na prirodne prednosti. Njihov regenerativni sistem fokusiran je na obnavljanje ravnoteže zemljišta u tri ključne oblasti: mikrobiologiji, hemiji i fizici.
„U savremenoj poljoprivredi zdravlje i ravnoteža zemljišta su ozbiljno narušeni“, ističe Čuljković. „Kroz regenerativne principe vraćamo zemljište u ravnotežu, jačamo imunitet biljaka, smanjujemo upotrebu sintetičkih đubriva i pesticida i istovremeno stvaramo nutritivno bogatu i bezbednu hranu.“
Centralni deo njihovog pristupa je razumevanje specifičnih mikrobioloških potreba borovnice. Za razliku od kupusnjača, koje uspevaju u sredinama gde dominiraju bakterije, borovnice preferiraju gljivično dominantne uslove u rizosferi. Zadruga aktivno podstiče i regeneriše ovaj ciljani mikrobiom kroz specijalizovane tehnike.
Regenerativne tehnike
Jedna od ključnih metoda je Regenerativni prajmer za zemljište, koji se primenjuje u jesen, kada su uslovi optimalni za razvoj gljivica. Ova tehnika podrazumeva unošenje različitih tipova složenih ugljenih hidrata i biološki dostupnih minerala koji povećavaju brojnost i aktivnost ciljnih mikroorganizama. Tokom jeseni i zime, ovi mikroorganizmi sprovode procese humifikacije i mineralizacije, obezbeđujući biljkama obilje energije i hraniva u najdostupnijem obliku – putem mikrobioloških metabolita – u narednoj sezoni.
Zadruga takođe koristi zimske pokrovne useve u zoni korena, prepoznajući da je fotosinteza jedan od najvažnijih faktora zdravlja zemljišta. Cilj je da zemljište tokom cele godine bude pokriveno, bilo živim zelenim pokrovom ili različitim vrstama malča, poput drvne sečke, piljevine i slame.
Na pretežno teškim glinovito-ilovastim zemljištima, Takovo Berry primenjuje specijalizovane agrotehničke mere, uključujući podrivanje i aeraciju pomoću namenski razvijenih alata i mehanizacije, kako bi se održala pravilna struktura zemljišta.
Ono što Takovo Berry izdvaja od konvencionalne proizvodnje jeste posvećenost regenerativnom upravljanju zasnovanom na podacima. Umesto standardizovanih programa ishrane i zaštite, zadruga sprovodi detaljne analize kako bi identifikovala ključne parametre proizvodnje kojima je potrebna pažnja.
Dijagnostički sistem obuhvata sveobuhvatne analize zemljišta – osnovne karakteristike, mehanički sastav, odnos ugljenika i azota i kapacitet izmene katjona, koji pokazuje sposobnost zemljišta da zadrži pozitivno naelektrisane jone. Takođe se sprovode mikrobiološke analize prema metodologiji Soil Food Web dr Elajn Ingham, uključujući merenje biomase gljivica i bakterija, njihovih odnosa, predatora, kao i korisnih i štetnih nematoda.
Posebno se izdvaja analiza biljnog soka, analogna krvnoj slici kod ljudi, koja pokazuje trenutno nutritivno stanje biljke. Ovo omogućava preciznu primenu samo onih hraniva koja nedostaju, izbegavajući viškove koji su uzrok mnogih problema u savremenoj poljoprivredi. Analiza vode zaokružuje ovaj dijagnostički pristup, što je ključno i za gajenje u zemlji i u kontejnerima.
„Nemamo identičan program za sve zasade“, kaže Čuljković. „Na osnovu detaljnih analiza, prilagođavamo program svakom zasadu pojedinačno.“ Ovakav prilagođeni pristup uvažava činjenicu da regeneracija zemljišta i uspostavljanje ravnoteže zahteva vreme – ponekad je potrebna jedna sezona samo za uvođenje pristupa, dok potpuna obnova života u zemljištu traje od tri do pet godina.
Prepoznavanje na tržištu
Regenerativni pristup doneo je konkretne tržišne prednosti. Takovo Berry se pozicionirala kod najzahtevnijih evropskih kupaca i obezbedila mogućnost pregovaranja o boljim cenama. Podaci sa sortiranja govore sami za sebe: na ukupnom izvoznom obimu, procenat otpada iznosi svega 2–4 odsto u zavisnosti od godine, dok je nekoliko kamiona po sezoni imalo nulti otpad.
„Upravo minimalni otpadi određuju konačnu cenu za naše proizvođače i po tome je zadruga Takovo Berry prepoznata među srpskim proizvođačima“, kaže Čuljković.
Kupci ističu da se voće Takovo Berry može slati i na drugi kraj sveta, dok se konvencionalno gajeno voće iz drugih izvora mora brzo prodavati na lokalnim tržištima. Izuzetna postojanost (shelf life), u kombinaciji sa vrhunskim organoleptičkim svojstvima, izgledom, krupnoćom i ukusom ploda, otvorila je vrata premium maloprodajnim lancima u Evropi.
Glavni kupci zadruge snabdevaju zahtevna tržišta i premium lance širom Evrope, pre svega u baltičkim zemljama, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i kod premium nemačkih trgovaca. Značajne količine odlaze i na poljsko tržište, gde potražnja raste iz godine u godinu.
Takovo Berry poseduje grupni GlobalGAP sertifikat, kao i društvene standarde GRASP i Sedex SMETA. Iako je razmatrala sertifikaciju za standard „nula rezidua“ i sprovela obuku, zadruga je utvrdila da ovaj standard nije široko prepoznat van Italije.
Ipak, tržište sve više zahteva manji broj aktivnih supstanci na plodu. Neki lanci dozvoljavaju najviše pet aktivnih materija, drugi ograničavaju na tri, dok se neki fokusiraju isključivo na to da su primenjene dozvoljene supstance u propisanim granicama.
„Tržište ne prepoznaje regenerativne ili ‘zero residue’ borovnice kao takve, ali itekako prepoznaje benefite koje ovaj pristup donosi“, objašnjava Čuljković. „Pre svega postojanost ploda – takozvani shelf life – što je najvažnije ozbiljnim kupcima.“
Ekonomski i ekološki efekti
Ekonomska opravdanost regenerativne proizvodnje je snažna. Kroz preciznu ishranu, koju zadruga smatra polovinom zaštite biljaka, neki zasadi su u roku od nekoliko sezona smanjili troškove đubrenja i do 50 odsto. To predstavlja značajnu uštedu u poređenju sa konvencionalnim pristupima koji se stalno bave posledicama, a ne uzrocima problema.
Rizici u proizvodnji su smanjeni zahvaljujući uravnoteženoj ishrani i snažnoj mikrobiologiji koja jača imunitet biljaka i čini ih prirodno otpornijim na insekte i bolesti. Prinosi u regenerativnim zasadima kreću se od 10 do 12 tona, u zavisnosti od tehnologije gajenja, ali je još važnije da ti prinosi ne opadaju tokom vremena i zadržavaju stabilnost u količini i kvalitetu.
Trenutni zasadi obuhvataju 70 odsto gajenja u zemlji (uzdignute leje) i 30 odsto kontejnerske proizvodnje. Kontrola kvaliteta pri prijemu pokazuje impresivne rezultate: čvrstoća ploda u proseku prelazi 240 (mereno durometrom), prosečan Brix je u poslednjoj sezoni iznosio 13, a detaljna procena zelenih, mekih ili oštećenih bobica obezbeđuje da samo izvozno kvalitetno voće stigne do premium kupaca.
Kao zatvoreni krug proizvođačke zadruge, Takovo Berry izvozi isključivo borovnice iz sopstvene proizvodnje, čime se rizik svodi na minimum i tačno se zna kakav je kvalitet pre nego što voće stigne u hladnjaču. Zadruga kontinuirano ulaže u znanje i njegovu primenu kako bi omogućila proizvodnju vrhunskog kvaliteta.
„Za nas sledeća sezona počinje odmah nakon berbe“, kaže Čuljković. „Sve što radimo u zasadima posle berbe ima nemerljiv uticaj na kvalitet i prinos naredne sezone.“
Standardi berbe u zadruzi su izuzetno rigorozni: plod se dodiruje samo jednom, ulazi u hladni lanac u roku od jednog sata nakon branja, svaki zasad ima sopstvenu mini-hladnjaču za postepeno snižavanje temperature, a hladni transport istog dana dostavlja robu do centralne tačke bez prekida hladnog lanca. Tokom berbe, agronomi zadruge sprovode kontrolu kvaliteta kod članova, obezbeđujući doslednost i poštovanje uputstava.
Gledajući unapred, Takovo Berry nastavlja da unapređuje svoj regenerativni sistem, uz nadu da će Evropa uskoro prepoznati i jasno definisati proizvode nastale ovim pristupom, kao i da će potrošači biti bolje informisani o njegovim prednostima kroz edukaciju i promociju. Uspeh zadruge pokazuje da regenerativna poljoprivreda nije samo ekološki odgovorna – već i održiv put ka premium tržišnom pozicioniranju i ekonomskoj stabilnosti u proizvodnji voća.